Price, tekstovi o Bocaru

Ako ste procitali knjigu ili clanak, nasli istorijski dokument ili nesto slicno u kome se u kontesktu nalazi i rec BOCAR - postavite na ovom mestu......da se i drugi upoznaju

Napisao: Lazar Bojanović

Iza Novog Bečeja je mesto zvano Mišija vetrenjača. Na tom mestu usred atara nikao je dud murgan samorast i rodi po priči svake druge godine obligatno. Taj dud je toliko mator da bog sveti sačuva i dva puta ga je i grom strefio, ali se on navek poput feniksa, izdigne iz samog sebe i kašlje i rodi. E, priča se da je tu bila vetrenjača izvesnog Save Momirova čija je familija bila kulačka i dobrostojeća. Sava je završio četiri razreda osnovne škole i bio je lep kao upisan. Nije voleo mnogo školu, ali je voleo babinu vetrenjaču i da melje žito i kukuruze i da se kači vetrenjači o krila i da leti nebu pod oblake, da se opet vraća na zemlju i onda opet nebu pod oblake i to tako mnogo puta na dan. Bio je sanjar i voleo je nebeska i vetrenjačina krila.
Jednoga dana u njihovu vetrenjaču donesu na taljigama žito iz Bočara. Na taljigama su bili tocki yakovi i na njima je sedela, sa dva kurjuka, i Persida Jakovljev, ćerka Lazara Jakovljeva. Doneli su žito u vetrenjaču i mole boga da im Sava Momirov ne uzme veliki ušur i da ih ne odere od to malo sirotinje. Kad je Sava video Persidu, smrači mu se pred očima i više ni vetrenjaču nije video. Samelje on njima žito preko reda i ne uzme od ušura ništa, nego jedino zamoli Lazara Jakovljeva da ga primi u Bočar i da sa njim divani o ćerki.
Lazar Jakovljev nije imao mnogo, imao je i gaće poderane, ali redovno uštopane. Pljune u luft i odvadi od mlevenog brašna ušur, šopi ćerku i krene kući na taljigama. Dva meseca je trajalo laprdanje dok Sava Momirov nije direktno počeo da napada kuću Lazara Jakovljeva u smislu novaca. Pričao je da je Lazar nesposoban i da osim ćerke nema ništa, a da on može da ga kupi zajedno sa pleksnom furunom za dva ušura i sve tako. Niko devojku ni da pita šta ona misli.
Persidi, sirotici, dopao se Sava Momirov, ali joj se nije dopadalo da neko njenom babi takve reči govori. Sastane se na Mioljdan pod vetrenjačom sa Savom Momirovim i sve mu kaza. On se smejuljio i opet počeo da sve može da ih kupi za jednu prekrupu, a ona pljune na njega i sakrivenu ljubav i obesi se, izvečeri, o krilo od vetrenjače. Letela je po nebu i vraćala se na zemlju i tako stalno i za navek.
Mioljdan je po predanju i mišiji dan, jer se kaže da toga dana, ko se ne čuva, miševi pojedu devojačku spremu.
Očemeren i jadovan za sva vremena Lazar Jakovljev upali i sruši do temelja vetrenjaču, a ručno ubije Savu Momirova. Tragedija je bila i ostala, da ne može biti veća. Ne ostade ništa osim priče i pamćenja. Ostade jedino od miševa pojedena devojačka sprema i ime vetrenjače koje više nema - Mišija vetrenjača. NJoj su i temelji srušeni mada još u glavama ljudi stoje ona krila koje vetar nosi, a na njima razapeta leti u nebo Persida i opet se vraća na zemlju i pod nju.